
Почетна » ПРЕДСТАВЉАЊЕ СТУДИЈЕ „ПРИСТУП УСЛУГАМА ДУГОТРАЈНЕ НЕГЕ У СРБИЈИ“
Другог фебруара у Медија центру представљени су најважнији резултати студије „Приступ услугама дуготрајне неге у Србији“.
Студија је настала у оквиру трогодишњег пројекта „Јачање отпорности старијих особа и особа са инвалидитетом током КОВИД-19 и будућих катастрофа“. Координатор овог регионалног пројекта је Црвени крст Србије, а пројекат се одвија уз подршку Европске уније, Аустријске агенције за развој и Аустријског Црвеног крста. Пројекат се имплементира у Србији где је партнер НООИС, Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и на територији Косова, а једна од најважнијих компоненти пројекта су истраживања о приступу услугама дуготрајне неге на свим територијама и покушај сензитивисања јавности за имплементирање резултата истраживања.
О студији су говорили Карин Траунмилер, заменица Амбасадора Аустрије у републици Србији, Борка Јеремић, шефица канцеларије Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) у Србији, Иванка Јовановић, извршна директорка Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС), Оливера Вуковић, директорка СеЦонС групе за развојну иницијативу, Тијана Вељковић, сарадница на истраживањима СеЦонС групе и Наташа Тодоровић, координаторка пројекта испред Црвеног крста Србије и једна од ауторки студије. Сви су се сложили да је студија добра основа за даљи развој услуга социјалне и здравствене заштите које би више пажње посветиле потребама старијих особа и особа са инвалидитетом.
Иванка јовановћ је између осталог нагласила да се НООИС залаже за плурализам услуга социјалне заштите и да у том контексту веома подржава увођење услуге дуготрајне неге у наш систем, као и да се многи изазови са којима се суочавају старији људи преклапају са онима које доживљавају особе са инвалидитетом. На тај начин се може постићи огроман бенефит ако се истовремено решавају одређена питања из перспективе инвалидитета и старења. У том смислу, инвалидски покрет подржава комбиновање услуга социјалне и здравствене заштите (нпр. палијативно збрињавање и кућно лечење) који могу допринети побољшању квалитета живота особа са инвалидитетом. Из перспективе инвалидитета, мора се водити рачуна о дефинисању јасних китеријума за ову нову услугу, јер се циљеви и задаци подршке за старије особе разликују од подршке за млађе људе. Такође, нагласила је и то да услуге социјалне заштите и пружање дуготрајне неге морају бити усклађени са Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом (ЦРПД), посебно са чланом 19 и Општим коментаром 5, што је изузетно битно за процес деинституционализације.