ЗА АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА У БЕОГРАДУ

Предлози НООИС за укидање дискриминаторских процедура према особама са инвалидитетом у авио-саобраћају и захтев за пријем


Oбраћам Вам се као директрока Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС), али и као особа са инвалидитетом (због мишићне дистрофије од које болујем од рођења користим електромоторна колица), а поводом дискриминаторских процедура према особама са инвалидитетом које постоје на аеродрому Никола Тесла у Београду.

Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС) је „кровна организација“ инвалидског покрета Србије, окупља све националне организације особа са инвалидитетом свих категорија – телесних, сензорних и интелектуалних, односно преко 400 организација из Србије,  и представља преко 800.000 грађана и грађанки Србије са инвалидитетом, као и њихових правних заступника. Као организација која се превасходно бави питањима од заједничког интереса за све особе са инвалидитетом, НООИС овим писмом скреће пажњу на проблеме који постоје у вези транспорта путника у авио-саобраћају у нашој земљи и тражи да се они у што краћем року реше, с обзиром да нема оправдања за дискриминацију и довођење путника са инвалидитетом у неравноправан положај у односу на друге путнике.

Како често путујем због пословних обавеза, али и из приватних разлога, као и након обраћања већег броја наших чланова НООИС-у, приметили смо да је у овој години  дошло до погоршања услова у вези процедура, од којих су неке постојале и раније, али су неке нове тек уведене и све заједно представљају практично непремостиву баријеру, што не постоји ни на једном другом аеродрому (а путовала сам у већи број европских земања, као и на Амерички и Афрички континет).

Проблеми су следећи:

-    НЕМОГУЋНОСТ ОДЛАСКА СОПСТВЕНИМ КОЛИЦИМА ДО ГЕЈТА, ТЈ. ДО УЛАСКА У АВИОН:  Током ове године, према информацијама које сам добила, а и доживела током претходна два путовања у мају и у јуну, приликом чекирања за лет била сам приморана да се пребацим у аеродромска колица, а моја електромоторна, укључујући и акумиулатор, су ми одузета. То је јако велики проблем за највећи број особа са инвалидитетом јер многи не могу да седе у другим, осим у сопственим колицима. Такође, то подразумева ношење са собом до авиона осетљивих делова колица (као што су странице за руке, ноге, управљачка кутија са џојстиком, јастуче и слично), па је потребна пратња од бар две особе, што се не дешава. То са друге стране однесе толико времена па најчешће не остане времена за одлазак у тоалет пре лета, иаско путник дође најмање два сата пре полетања. Ова процедура је потпуно дискриминаторкса и нема никаквог оправдања нити се примењује ни на једном од аеродрома на којима сам икада била. Напомињем и то да је ово нова процедура и да је пракса до скоро у овом смислу била другачија, тј. сопственим колицима се ишло до гејта где особа која путује са особом са инвлидитетом у најкраћем року расклопи колица која даље преузима аеродромска служба.


-    НЕМОГУЋНОСТ ДОБИЈАЊА СОПСТВЕНИХ КОЛИЦА ПРИЛИКОМ ИЗЛАСКА ИЗ АВИОНА, ВЕЋ ТЕК НА ТРАЦИ ЗА ПРТЉАГ  - исти проблем се понаваља, само у обрнутом смеру, приликом доласка на аеродром Никола Тесла. Наиме, сада испред гејта путника дочекају аеродромским колицима, а тек после проласка кроз све процедуре и поновног ношења свих делова од колица, код траке за пртљаг особа са инвалидитеотм прелази у своја колица (што је већ треће пребацивање из једних колица у друга за јако кратко време, што је неописиво малтретирање – са авионског седишта на уска авионска колица, са њих на аеродромска на гејту и најзад са аеродромских у сопствена код траке за пртљаг). Ни ова процедура такође не постоји на другим аеродромима и нема потребе људе излагати оваквој врсти стреса и неугодноси, која може да доведе и до повређивања.

-    НАЧИН ПРЕГЛЕДАЊА КОЛИЦА ИЗ БЕЗБЕДНОСНИХ РАЗЛОГА – на аеродрому Никола Тесла електромоторна, а вероватно и остала колица се прегледају тако што особа са инвалидитетом мора да се пребаци на дрвену столицу (на којој већина особа са инвалидитетом не  може да седи!!!) а колица потом ставе на траку са сензорима. На свим другим аеродромима то се ради без икаквог деранжирања путника, ккоришћењем мале електронске справе којој не знам назив или преласком извесним мањем папиром преко одређених делова колоца и након пар минута добија информација да је безбедносна провера колица успепшно завршена. Зато је несхватљиво да на нашем Аеродрому нема могућности да се обезбеди такав апарат који постоји на свијм другим аеродромима и који на једноставан, брз и лак начин обезбеди иобављање безбедносних процедура у вези инвалидских колица, без икаквог малтретирања путника.

-    НАЧИН УЛАКСА/ИЗЛАСКА ИЗ МАЊИХ АВИОНА КОЈИ НЕ КОРИСТЕ ГЕЈТ УСЛЕД НЕПОСТОЈАЊА КОМБИ ВОЗИЛА СА ХИДРАУЛИЧНОМ ПЛАТФОРМОМ – у том случају путник се износи или уноси у авион преко уских авионских колица, која су при том потпуно неадекватна, тј. небезбедна јер немају ни наслоне за руке (што особи која има тежак инвалидитет даје додатну стабилност и сигурност), ни адекватан држач ногу и пре свега, а то је највећи недостатак, нема адекватне сигурносне појасеве који треба да иду унакрсно, како би особа која седи у њима и која је због свог инвалидитета веома нестабилна, била потпуно сигурна. Као неко ко је више пута имао ово врло стресно искуство на нашем аеродрому, донела сам одлуку да у будуће не путујем малим авионима јер сам у неколико ситуација замало пала, а то може да има и фаталан исход. То наравно није решење проблема. Чињеница је да улазак у мале авионе уношењем путника преко степеница постоји и у другим земљама, али то се ради само изнимно и мнго безбеднијим колицима/столицама, а нсопходно је у те сврхе обезбедти и једно комби – возило са хидрауличном платформом која се подигне до висине авиона и на тај начин омогући улазак/излазак из авиона када се не користи гејт.

-    НЕАДЕКВАТНА И НЕБЕЗБЕДНА КОЛИЦА ЗА УЛАЗАК У АВИОН – проблем са небезбедним колицима је већ објашњен, а једино решење је куповина адекватних авионских колица, каква постоје на бројиним другим аеродромима.

-    ПРОЦЕДУРА ОДВАЈАЊА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТИОМ ОД СВОГ ПЕРСОНАЛНОГ АСИСТЕНТА И ТРАНСФЕР АМБУЛАНТНИМ КОЛИМА ТОКОМ ПУТОВАЊА МАЊИМ АВИОНОМ – према важећој процедураи, када особа са инвалидитетом путује АТР-ом, особа са инвалидитетом се превози амбулантним колима до писте, али обавезно сама, што је потпуно несхватљиво. При том, многе особе не могу безбедно да путују без свог персоналног асистента, а у колима иначе не постоје никакви сигурносни појасеви, који чак и да постоје не треба да искључују присуство персоналног асистента. Ситуација се додатно усложњава када се изађе из амбулантних кола, јер је особа са инвалидитетом ту сама, тј. препуштена техничкој подршци која треба да је на уској авионској столици унесу у авион. Без присуства персоналног асистента то је потпуно немогуће. Иначе, забрана пратиоцу путника са инвалидитетом да га прати у амбулантним колима до уласка у авион супротна је и члановима 5 и 9 Конвенције о правима особа са инвалидитетом, коју је Народна скупштина Републике Србије ратификовала у мају 2009. године. 


Поменута пракса и описани проблеми представљају директно кршење одредби члана 27 Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом Републике Србије, који забрањује дискриминацију ових особа у било ком облику превоза. Забрана дискриминације односи се и на обављање превоза ових особа под неповољнијим условима (члан 27, став 2), са чиме сам се лично, али и многе моје колеге и пријатељи са инвалидитетом-корисници колица, суочили на аеродрому Никола Тесла. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом предвиђа и могућност подношења тужбе против правних лица која дискриминишу особе са инвалидитетом у области превоза, прописује казне од пола милиона динара за правна лица и индивидуалну одговорност за одговорна лица у туженим правним лицима. Подсећамо да је 2011. ЈАТ Ервејз изгубио спор по тужби путнице са инвалидитетом коју је дискриминисао.

Члан 5 Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом коју је ратификовала и наша земља  у мају 2009. године прописује да одбијање разумних прилагођавања представља забрањени акт дискриминације, а управо – немогућност одласка сопственим колицима до гејта, тј. до уласка у авион, немогућност добијања сопствених колица приликом изласка из авиона, већ тек на траци за пртљаг,   начин прегледања колица из безбедносних разлога, начин улакса/изласка из мањих авиона који не користе гејт услед непостојања комби возила са хидрауличном платформом, неадекватна и небезбедна колица за улазак у авион и процедура одвајања особе са инвалидитетиом од свог персоналног асистента и трансфер амбулантним колима током путовања мањим авионом – потврђује акте дискриминације и потребу измена наведених процедура, што би представљало  разумно прилагођавање које Конвенција афирмише. Члан 9 предвиђа обавезу држава уговорница да отклоне баријере са којима се особе са инвалидитетом суочавају у свим облицима јавног превоза.

Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС) Вас моли да поводом изнетих проблема хитно примите два представника наше организације, како бисмо у отвореном и констуктивном разговору договили кораке који могу бити предузети ради решавања овог проблема. Надамо се да ће ова иницијатива уродити плодом и у најскоријем времену битно унапредити будуће пружање услуга путницима са инвалидитетом на аеродрому Никола Тесла без дискриминације и на начин којим ће се у потпуности поштовати њихово достојанство и основна људска права, у складу са важећим домаћим прописима и обавезујућим међународним стандардима.




Послато:
1.    Аеродрому Никола Тесла
2.    Поверенци за заштиту равноправности, Бранкици Јанковић

Baza korisnika