Tradicionalni Hrvatski simpozijum osoba sa invaliditetom, 17. po redu, održan je i ove godine u Zagrebu, 22. i 23. oktobra 2012, na kome su pored predstavnika invalidskog pokreta iz zemlje domaćina, učestvovali i gosti iz Slovenije, Srbije i Makedonije. Iz Srbije, skupu je prisustvovala Ivanka Jovanović kao predstavnica Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije. Otvaranju simpozijuma prisustvovao je jako veliki broj zvaničnka, među kojima i hrvatski ministar rada, gradonačelnik Zagreba, predsednik Skupštine grada, kao i izaslanica predsednika Ive Josipovića, Vesna Škulić, inače i sama osoba sa invaliditetom. Oni su mahom, u svojim pozdravnim govorima, posebno istakli da je cilj socijalne politike u Hrvatskoj da položaj osoba sa invaliditetom nikad više ne zavisi od „dobre volje“ ili senzibilisanosti pojedinaca, ali sa druge strane danas u Hrvatskom Saboru nema ni jedne osobe s ainvaliditetom, a ranije ih je bilo dve.

Prvi dan simpozijuma bio je u potpunosti posvećen razmeni iskustava u vezi sa položajem i načinima finansiranja invalidskih organizacija u zemljama Regiona, odnosno u u Sloveniji, Hrvatskoj i Mekedoniji. Predstavnik krovne organizacije Slovenije i predsednik Saveza distrofičara Slovenije, Boris Šuštaršič govorio j eo slovneačkom modelu finansiranja i načinu organizovanja. Čini se da je ta oblast najuređenija upravo u toj zemlji, u kojo je još 2002. godine usvojen Zakon o invalidskim organizacijama, a četiri godine ranije formiran je i fond u koji se slivaju sredstava od igara na sreću, poznatiji kao FIHO. Krovna organizacija Slovenije formirana je još 2003. godine, a ovakav pravni okvir, uključujući i Zakon o lutrijskim sredstvima, obezbeđuje stabilnost i sigurnost u pogledu održivosti orgnaizacija. Prema podacima iz prošle godine, iz fonda FIHO obezbeđeno je blizu 13 miliona evra za invalidske orgnaizacije i oko 7 miliona evra za ostale socio-humanitarne organizacije. U 2012. godini iznos za invalidks eorganizacije bio je čak i veći i iznosio j eoko 15,5 miliona evra, što je oko četiri do pet puta više nego što su sredstva koja se na godišnjem nivou obezbede, takođe iz lutrijskih sredstava, u Srbiji ili u drugim susednim državama.

Što se Makedonije tiče, u toj zmelji je takođe pre dve godine (tj. 2010.) donet Zakon o invalidskim orgnaizacijama, ali je tamo situacija u vezi sa finasiranjem i uopšte položajem organizacija još vek nedovoljno održiva.

Prioritet donošenje Zakona o invalidskim organizacijama

Najsličnija našoj je situacija u Hrvatskoj, koja iako ima višedecenijsku tradiciju organizovanja osoba sa invaliditetom (Savez gluvih i nagluvih postoji preko 90 godina), još uvek nemaju Zakon o organizacijama osoba sa invaliditetom, ali za razliku od Srbije, oni su u procesu njegovog donošenja. Ono što je karakteristično jeste da se za vreme mandata gotovo svake Vlade menjao procenat koji se prema Zakonu o igrama na sreću odvajao za invalidske orgnaizacije, paje rtako prošle godine sa 27 % taj procenat preko noći smanjen na 12.5 %. To je za rezultat imalo gotovo poptpuno gašenje ili puko preživljavanje ogromnog broja organizacija širom Hrvatske, nakon čega su odlučno pokrenuli proces usvajanja Zakona o invalidskim organizacijama, kako bi se takva situacija konačno izmenila.  Jedan od mnogobrojnih argumenata za donošenje takvog zakona je i taj što su u Hrvatskoj invalidske organizacije jedini korisnici sredstava od igara na sreću koji nemaju poseban zakon (a imaju ga ostali korisnici – Crveni krst, kultura, sport).

Veoma zanimljivo bilo je predstavljanje nacrta budućeg Hrvatskog Zakona o organizacijama osoba sa invaliditom, koji zakonsku osnovu nalazi u Ustavu, Nacionalnoj strategiji za unapredjenje položaja osoa sa invaliditeotm 2007-2015. godine, u Akcionom planu saveta Evrope, u Zagrebačkoj deklaraciji, kao i u Rezoluciji Veća Evrope 2011/14.

U Hrvatskoj trenutno rade na donošenju dva nova zakona – Zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom i Zakona o osobnim pomagačima (koji bi regulisao razne vrste službi podrške, kao što su personalni asistenti, radni asistenti, asistenti u nastavi, tumači za osobe oštečenog sluha, intervenori za gluvo-slepe osobe i pomagači za osobe sa intelektualnim poteškoćama), kao i na izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji. 

U osnovi, Zakon definiše pravni stauts i razgraničenje invalidskih orgnaizacija od ostatka civilnog društva, a jedan od njegovih ključnih ciljeva je da osigura finansiranje osnovnih aktivnosti lokalnih udruženja, saveza i nacionalne organizacije, kao i da razgraniči programsko od projektnog finansiranja.

I. Jovanović predstavila je stanje u Srbiji i pravni okvir kojim se reguliše sadašnji status i finansiranje organizacija, kao i nastojanje našeg pokreta da se sličan zakon donese i u Srbiji.

U popdnevnom delu programa radilo se u dve paralelne radionice, a teme su bile: Zapošljavanje i samozapošljavanje osoba s ainvaliditetom – primeri dobre prakse i perspektive i Osobni pomagači – primeri dobre prakse i perspektive.

U večernjim časovima svi zaintersovani učesnici konferencije mogli su da pogledaju snimak pozorišne predstave Vaginini monolozi, u kojoj je najveći broj glumica među ženama sa invaliditetom.

Tokom drugog, završnog dana 17. Simpozijuma predstavljeni su izveštaji sa radionica, a potom i prevod drugog Manifesta o pravima žena i devojaka sa invaliditetom koji je 2011. godine usvojio EDF.

Izveštaj uradila: Ivanka Jovanović

Baza korisnika