Svako ko se oseti diskriminisanim može da se obrati Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Radi efikasnije borbe protiv diskriminacije osobe sa invaliditetom i organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom osoba sa invaliditetom su neophodni saradnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Sedište Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je u Beogradu,
u Beogradskoj ulici broj 70.
Telefon kancelarije je 011/ 243 64 64,
mejl adresa poverenika je Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.,
veb sajt je ravnopravnost.gov.rs.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije ustanovljen je, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, u maju 2010. godine izborom prve poverenice za zaštitu ravnopravnosti, prof. dr Nevene Petrušić. Srbija je time načinila veoma važan korak u borbi protiv svih vrsta i oblika diskriminacije i uspostavljanja ravnopravnijeg društva.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni, državni organ koji, između ostalog, prima i razmatra pritužbe u vezi sa povredama Zakona o zabrani diskriminacije i daje mišljenja i preporuke u vezi sa konkretnim slučajevima. Svakom podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovim pravima, pravnim sredstvima koja su mu na raspolaganju. Poverenik može i da podnese tužbu zbog povreda prava utvrđenih Zakonom o zabrani diskriminacije, kada proceni da je to opravdano. Takođe, može da podnese prekršajne ili krivične prijave. Zadatak poverenika je i da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije. Prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređenja zaštite od diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

Uloga Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

I pored značaja ove institucije u našem pravnom sistemu, praksa pokazuje da osobe sa invaliditetom i njihove organizacije nedovoljno koriste ovaj mehanizam za zaštitu od diskriminacije.

Koja je uloga i nadležnosti povrenenika za zaštitu ravnopravnosti?

Pre svega, uloga Poverenika se sastoji u tome da postupa po pritužbama pojedinaca ili grupe lica, fizičkih i pravnih lica, odnosno svih građanki i građana Srbije koji smatraju da su pretrpeli akt diskriminacije. Da bi se olakšao podnošenje pritužbe osmišljen je obrazac koji podnosilac pritužbe može popuniti i dostaviti Povereniku (a nalazi se na sajtu Poverenika). No, pritužba može biti napisana i rukom, prosleđena mejlom, faksom ili na bilo koji drugi adekvatan način.

Postupak koji vodi Poverenik je besplatan. Svako ko podnese pritužbu dobiće mišljenje poverenice da li je u konkretnom slučaju bilo ili nije bilo diskriminacije, odnosno da li je došlo do povrede Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica će preporučiti licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava, ako je diskriminacije bilo. Ako diskriminator/ka ne postupi po preporuci, biće mu izrečena mera opomene, a zatim, ako i dalje, u zakonskom roku, ne postupi prema preporuci, poverenica će o tome obavestiti javnost. Na žalost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema mogućnost da kažnjava počinioce akta diskriminacije.

Dosadašnja praksa je u najvećem broju slučajeva pokazala da su lica kojima je upućena preporuka, a koja su činila diskriminaciju, i postupala u skladu sa njom.

Dobri primeri, na žalost, ne isključuju i one loše, odnosno ne isključuju i one koji po preporukama ne postupaju, što dovodi i do druge veoma važne uloge Poverenika koja se sastoji u prevenciji diskriminatornog postupanja, odnosno u unapređivanju ravnopravnosti. Stručna služba Poverenika pristupa svakoj aktivnosti koja se odnosi na podizanje svesti javnosti o tome šta je diskriminacija i koliko je ona raširena. Utoliko je važnije objasniti svakom koja su njegova/njena prava, koji su metodi borbe protiv diskriminacije i ko je nadležni organ koji će pomoći u ostvarivanju tog prava.

Ako se desi slučaj da Poverenik nije nadležan za postupanje, takav predmet se upućuje nadležnom organu, uz obaveštenje podnosiocu pritužbe o tome ili se podnosilac pritužbe obaveštava o pravima i eventulanim mogućnostima za rešavanje problema.

Osobe sa invaliditetom i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

U analizi pristiglih pritužbi kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti do kraja 2011. godine izdvaja se nekoliko osnova diskriminacije kao što su nacionalna pripadnost (u oko 17% pritužbi), seksualna orijentacija (16%) i invaliditet (8%). Diskriminatori, na osnovu pritužbi upućenih Povereniku, su organi javne vlasti u 41% pristiglih pritužbi, poslodavci (19,4%), zatim ustanove (17,6). Sfera društvenih odnosa u kojima se diskriminacija najčešće dešava su radni odnosi i zapošljavanje (33,4), javna sfera (17,8) itd. Predmet pritužbi je akt diskriminacije pojedinca/pojedinke učinjen prema licu ili grupi lica, ali diskriminacija se uočava i u zakonskim propisima, vrlo često u aktima gradova i opština. Povernica za zaštitu ravnopravnosti uputila je više mišljenja i preporuka koje su u vezi sa diskriminacijom osoba sa invaliditetom, kao i jednu inicijativu za promenu Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invliditetom u kojem je ustanovljeno da je u članu 19. u stavu 1. tačka 2. diskriminatorna. Radi efikasnije borbe protiv diskriminacije organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom osoba sa invaliditetom su neophodni saradnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

 

Baza korisnika